Рано тестирање крви могло би да идентификује жене изложене ризику од гестацијског дијабетеса
Рано тестирање крви могло би да идентификује жене у ризику од развоја гестацијског дијабетеса касније у трудноћи, према налазима недавне студије.
Уместо да чекају између 24 и 28 недеља трудноће да узму тест толеранције на глукозу (ГТТ), истраживачи тврде да би жене могле да се тестирају много раније да виде да ли су изложене ризику да развију стање. Труднице би се тада могле боље заштитити од развоја гестацијског дијабетеса тако што би промјенама начина живота раније у току трудноће.
Гестацијски дијабетес је стање везано за трудноћу, гдје се ниво шећера у крви или глукозе повећава превисоко. Има потенцијално озбиљне здравствене ризике за мајке и бебе. Ризици укључују висок крвни притисак, потребу за царским резом и велике величине рођења.
Истраживачи из Националног института за здравље и развој дјеце (НИЦХД) открили су тест крви који је проведен већ у 10. тједну трудноће и који би могао помоћи у идентификацији трудница које су изложене ризику од развоја гестацијског дијабетеса.
У студији, истраживачи су проценили да ли се тест који се користи за дијагностицирање дијабетеса типа 2 - ХбА1ц - може користити за идентификацију знакова гестацијског дијабетеса у првом триместру трудноће.
Они су испитали податке из студије НИЦХД Фетал Гровтх Студи, студије више од 2.000 трудница ниског ризика у Сједињеним Америчким Државама током 2009. и 2013. године. Истраживачи су упоредили резултате теста ХбА1ц од 214 жена које нису развиле гестацијски дијабетес код 107 жена Ко је урадио.
Утврђено је да су жене које су наставиле да развијају гестацијски дијабетес имале више нивое ХбА1ц, у поређењу са онима без њега.
"Наши резултати указују да би тест ХбА1Ц потенцијално могао помоћи у идентификацији жена на ризику од гестацијског дијабетеса у раној трудноћи, када промјене у начину живота могу бити учинковитије у смањењу ризика", каже виши аутор студије, др Цуилин Зханг.
Промене у начину живота које могу помоћи у смањењу нивоа глукозе у крви током трудноће укључују вежбање и здраву исхрану. Међутим, када ове мере нису успешне, инсулин се користи за контролу глукозе у крви.
Стручњак Краљевског вијећа за опстетричаре и гинекологе (РАНЗЦОГ) др. Пхилиппа Цостлеи изјавио је да су резултати истраживања били занимљиви јер се чинило да постоји јасна асоцијација на ХбА1ц у раној трудноћи и развој гестацијског дијабетеса.
"Распон је веома мали, што би га могло отежати увођење у клиничку праксу, јер је тешко одредити границу која се користи за разликовање високог и ниског ризика", рекао је др Цостлеи.
"Такође је тешко знати да ли би означавање жене као високоризичног и имплементирања промјена у начину живота у раној фази трудноће имало било какав утјецај на исход њезине трудноће."
Др Цостлеи је рекао да је потребно више истраживања да би се утврдило да ли ће рани тест крви бити користан алат за скрининг.
"Тада би требало да се испита да ли би ране промене начина живота утицале на трудноћу", рекла је она.
Гестацијски дијабетес погађа 10 до 15% популације и најчешћи је међу женама старијим од 40 година, онима који имају породичну анамнезу дијабетеса или синдромом полицистичних јајника, или који су раније имали велике бебе или су били претили. Азијски, индијски потконтинент, Абориџин, острвци Торрес Страит, Пацифички острвци, Маори, блискоисточне и не-беле афричке жене су такође у опасности.
"Жене треба да осигурају да одржавају здраву исхрану и да редовно вежбају", рекла је она. "Ово ће помоћи у одржавању здраве телесне тежине и може помоћи у спречавању гестацијског дијабетеса.
"Међутим, неке жене имају генетску предиспозицију, и упркос овим мјерама, још увијек могу развити гестацијски дијабетес и могу захтијевати лијекове за одржавање разине глукозе у крви."